Gerton Bejo, generalni direktor Vatre za magazin Monitor: „Albanske kompanije treba da se fokusiraju na marketing i ljudske resurse“
U intervjuu za „Monitor“, nedeljnik ekonomski profil, generalni direktor Vatre je odgovorio na niz pitanja vezanih za dinamiku tržišta reklama u protekloj godini i šta se očekuje u godini koja je tek počela. Prema Gertonu Bejou, izvršnom direktoru…
U intervjuu za „Monitor“, nedeljni časopis o ekonomskom profilu, izvršni direktor Vatre je odgovorio na oglas u prošloj godini i na niz pitanja vezanih za dinamiku tržišta u protekloj godini godine koja je tek počela.
Prema Gertonu Bejou, generalnom direktoru reklamne agencije VATRA koja posluje u Tirani, Prištini i Skoplju, albanska preduzeća treba da usmere pažnju na određivanje godišnjeg budžeta za marketing. On je dodao da su tradicionalni mediji koji dopiru do određene ciljne publike i dalje najpouzdaniji kanal za prenošenje poruka publici, ali se napominje da je poslednjih godina povećano interesovanje za onlajn i društvene medije.
Sektor oglašavanja je zabeležio poboljšanja u 2018. godini, posebno u pogledu televizijskog oglašavanja, u poređenju sa 2017. kada je bio loš. Šta mislite o dinamici tržišta?Istina je da televizijsko oglašavanje zauzima lavovski deo marketinškog budžeta koji troše preduzeća. Tradicionalni mediji su i dalje pouzdaniji od novijih medija, koji su manje kontrolisani.
Povećanje ili smanjenje marketinških budžeta televizije i radija takođe je povezano sa drugim faktorima i dešavanjima u ovoj zemlji, a ovo poboljšanje bi trebalo da nas u industriji učini optimističnijim.
Šta se očekuje od 2019?
Pošto određivanje godišnjeg budžeta za marketing još uvek nije deo albanske poslovne kulture uopšte, očekujem da se ovom aspektu posveti više pažnje. Marketing i budžeti za ljudske resurse su oni koji su najpre pogođeni nedostatkom godišnjeg planiranja. Ovi troškovi su obično prepušteni slučaju, ali ovo bi trebalo da se promeni u 2019. Svest se povećava, ali ima još mnogo toga da se uradi, i očekujem da će se albanske kompanije više fokusirati na ove dve oblasti ove godine i u budućnosti.
Kako se menja ponašanje oglašivača?
Prvo, promena ponašanja se odnosi na kanale distribucije reklama i poruka zbog promene publike i tehnologije i vremena u kome živimo. Kao što sam gore napomenuo, tradicionalni mediji koji služe specifičnoj ciljnoj publici ostaju najpouzdaniji kanali za prenošenje poruka. Međutim, i onlajn i društveni mediji sve više postaju važni kanali komunikacije za potrošače, iu pogledu specifičnih strategija, proizvoda i ciljeva.
Drugo, veoma je pozitivno što je jedan broj kompanija konačno jasno uključio u svoje strategije neophodnost ugovaranja specijalizovanih marketinških agencija. Kompanije koje poznaju vrednost marketinga postale su svesne da samo multidisciplinarne kreativne agencije mogu pružiti adekvatna i efikasna rešenja koja su im potrebna za marketing. Agencija predlaže nove koncepte i implementira ih u pravo vreme, ne samo da zadrži, već i poveća dodatnu vrednost brenda.
Zbog svoje kulture, druga preduzeća koriste interno osoblje da zadovolje svoje marketinške potrebe, verujući da na taj način smanjuju troškove, dok u stvari ovo rešenje nije uvek najbolje moguće. Dakle, zbog iscrpljenosti ideja i ponavljanja za iste proizvode i usluge, ljudi koji rade na marketingu unutar kompanije mogu vremenom izgubiti produktivnost. Čak iu marketingu se sve više ceni uloga ekspertize, odnosno ugovornih agencija i za mene je ovo jedna od najboljih promena ponašanja među oglašivačima.
Kako izgleda konkurencija između agencija?
Primetio sam nedostatak saglasnosti među stručnjacima i rukovodiocima agencija. Broj agencija u Albaniji se povećao poslednjih godina, ali nije pronađeno zajedničko razumevanje za zaštitu industrije u kojoj svi poslujemo. Mi smo konkurenti koji naporno radimo na ličnom i kvalitetnom razvoju, ali nismo bili u mogućnosti da radimo zajedno kao partneri u industriji. Jedna od stvari za koju se nadam da će se promeniti ove godine i u budućnosti, jeste da svi postanemo za napred u želji da poboljšamo pravila igre za zajednički interes. Žalosno je što nemamo ozbiljne inkluzivne forume ili više događaja na kojima učestvuju svi akteri na tržištu. Moramo da pretočimo svoj talenat i kreativnost u nešto veće.
Da li se očekuje da nove reklamne agencije uđu na tržište?
Očekujemo razvoj poslovanja, a time i više reklamnih kompanija, ali to zavisi i od makro- i mikro-ekonomske situacije u zemlji i regionu.
Zaključak
Broj agencija u Albaniji se povećao poslednjih godina, ali nije pronađeno zajedničko razumevanje za zaštitu industrije u kojoj svi poslujemo. Mi smo konkurenti koji naporno radimo na ličnom i kvalitetnom razvoju, ali nismo bili u mogućnosti da radimo zajedno kao partneri u industriji.