izazovi marketinških agencija u informacionom dobu

Autor GERTON BEJO, izvršni direktor agencije Vatra

Zahvaljujući velikom razvoju interneta, društvenih medija, telefonije i tehnologije informacija i komunikacija u celini, kao i mnoge druge industrije, čak je i reklamna industrija poslednjih godina bila i prolazi kroz proces rekonstrukcije. Ove promene su uticale na svaku strukturu industrije promenom tradicionalne proizvodnje i metoda širenja poruka, kao i ponašanja potrošača. Prilagođavanje, opstanak i uspeh na tržištu koje se svakodnevno menja postali su veliki izazovi za marketinške agencije u Albaniji, posebno u pogledu digitalnog oglašavanja.
Pre nego što je svima omogućen pristup Internetu, reklamne poruke su emitovane putem ograničenih medijskih kanala, kao što su televizija, novine, časopisi i radio. Informacije bi mogle da budu kontrolisane i zaštićene od strane medijske industrije i ovaj tip regulatora je obezbedio vrstu ravnoteže između strana uključenih u proces. Međutim, čak iu Albaniji, masovni pristup internetu promenio je komunikaciono okruženje i omogućio potrošačima da budu aktivniji i uključeni u brendove, koji su hleb i puter agencija.
Čak iu Albaniji, digitalni marketing je u mnogim slučajevima osnova marketinških kampanja, a ne samo jedan od njihovih elemenata. Iako se čini da je ovo olakšalo proces kampanje, to je, u stvari, naglasilo potrebu da se posveti više pažnje i nametne kontrola kampanje u celini zbog potpunog uključivanja potrošača u brendove. Danas potrošači imaju moć da dele, podignu svoj glas i šire svoje ideje putem novih kanala, posebno nove generacije rođene i odrasle u ovom dobu, jer je njihov mozak programiran da lako prihvata, koristi i argumentuje digitalne metode. Vatra digitalna filijala se sa ovom dinamikom bavila sa posebnim fokusom i pažnjom kako bi na adekvatan način odgovorila na postavljene izazove.
Zbog starosti u kojoj živimo, neke reklamne agencije, uključujući Vatru kao kompaniju za digitalno brendiranje, sada su više uključene u strateško upravljanje svojim klijentima. Pre razvoja društvenih medija, mišljenja potrošača o proizvodima i uslugama delila su se među prijateljima i porodicama, a jedina sredstva komunikacije sa brendovima bili su telefon, faks itd., a kasnije i mejlovi. Ovo je omogućilo agencijama da bolje upravljaju brendovima, njihovim imidžom i da kontrolišu širenje negativnih komentara. Ipak, šanse da se izvrši takva kontrola su ograničene zbog širokog spektra društvenih medija koji se pružaju potrošačima. Uticaj potrošača je obavezao korporacije da budu transparentnije. To ih je učinilo opreznijim jer je danas sve dokumentovano i brzo prosleđeno svima. Velike kompanije ne mogu da ignorišu moć potrošača, ali još uvek postoji nekoliko kompanija koje nisu u potpunosti svesne ovog uticaja, što dodatno otežava rad agencija u Albaniji sa ovim klijentima.
Vredi napomenuti da se u informatičkom dobu industrija može smatrati pravim komunikacionim tržištem jer su u prošlosti korporacije jednostrano širile poruke tradicionalnim metodama, ali druge strane nisu imale ili su imale samo malo glasa po tom pitanju. Inkluzija potrošača je sada veća ne samo u širenju poruka ili kampanjama već u svakoj fazi, što povećava odgovornost osoba koje šire poruke. Digitalni mediji pružaju pozitivne mogućnosti za merenje i analizu, ali masovnost društvenih medija otežava agencijama da pronađu pravi i pravi način za postizanje očekivanih rezultata u korist poslovanja. U današnje vreme, strategije digitalnog brendiranja postale su neophodne da bi se očekivali značajni rezultati.
U prošlosti su neophodne kompetencije za agenciju bile vezane za menadžment, naučne i umetničke veštine, a sada uključuju tehničke i digitalne veštine. Albansko tržište, zajedno sa svojim pozitivnim promenama i novim talentima, još uvek pati od malog broja pravih profesionalaca u digitalnom marketingu.
Borbe za prilagođavanje dobu u kojem živimo, ograničile su rad mnogih agencija jer nisu sve u stanju da usvoje nove potencijale. Iako su veštine i znanja u ovoj oblasti značajno unapređeni, neke tradicionalne agencije se i dalje bore sa upoznavanjem sa digitalnim aspektom situacije, što im dodatno otežava opstanak. Iako često angažuju svoje tehničke usluge, klijenti su počeli da se odlučuju za prečice i direktno kontaktiraju agencije za digitalne usluge, previđajući i ignorišući marketinške agencije. To oštećuje komunikacioni lanac i dovodi do posledica po brend, jer mogućnost finansiranja teksta, slike ili videa na društvenim mrežama ne znači da su usluge agencije pružene, jer ono što je vredno istaći nije samo sadržaj posta u smislu atraktivnosti već i u smislu strategije. Međutim, sve ovo je deo takmičenja. Tržište favorizuje one koji se prilagođavaju i pružaju brze, optimalne, dugoročne izbore kvaliteta.
Iz druge perspektive, u nekim slučajevima, nedostatak digitalnih kompetencija u agencijama oslobađa i olakšava načine razmišljanja i stvaranja. Mnoge agencije zapošljavaju stručnjake za nove medije jer su lideri više usmereni na umetnost i kreativnost nego na digitalnu komunikaciju. Češće nego ne, ideje mogu biti originalnije i originalnije kada nisu digitalne.
Sve ove promene u tehnologiji, ponašanju potrošača, poslovnoj i komunikacionoj kulturi dovele su do komplikacija u reklamnoj industriji i potrebe za pronalaženjem novih i kreativnih načina i rešenja za bolje rezultate, izazov sa kojim se uspešno i neuspešno suočavaju i Albanija i druge zemlje.